Plodnost

Plodnost predstavlja sposobnost organizma za reprodukciju i nastavak loze. Kod oba pola, ona je rezultat složenog uzajamnog delovanja bioloških, hormonskih, genetskih i faktora životne sredine. Razumevanje ovih faktora prvi je korak u odgovornom planiranju porodice.

Ženska plodnost i biološki sat

Kod žena je plodnost primarno uslovljena funkcijom jajnika, redovnim ovulacijama i opštim zdravljem reproduktivnog sistema. Važno je istaći da je reproduktivni potencijal žene najizraženiji u ranim dvadesetim godinama.

• Nakon 30. godine: Dolazi do postepenog opadanja plodnosti.
• Nakon 35. godine: Ovaj proces se značajno ubrzava usled smanjenja broja i kvaliteta jajnih ćelija, kao i veće učestalosti hormonskih promena.

Muška plodnost: Kvalitet i vitalnost

Iako muškarci zadržavaju reproduktivnu sposobnost duže, ona nije neograničena. Plodnost muškarca zavisi od broja, pokretljivosti i morfološke ispravnosti spermatozoida.

• Faktori rizika: Na kvalitet sperme utiču hormonski disbalansi, infekcije, varikokela (proširenje vena u skrotumu), ali i faktori modernog stila života.
• Godine: I kod muškaraca sa starenjem dolazi do postepenog opadanja kvaliteta genetskog materijala u spermatozoidima.

Uticaj životnog stila i okruženja

Naša svakodnevica direktno oblikuje naše reproduktivno zdravlje. Faktori koji dokazano narušavaju plodnost kod oba pola uključuju:

• Gojaznost ili ekstremna neuhranjenost remete hormonsku ravnotežu.
• Pušenje, alkohol i psihoaktivne supstance direktno oštećuju polne ćelije.
• Hronični stres i hronični nedostatak sna iscrpljuju endokrini sistem.
• Izloženost zagađenju, pesticidima i teškim metalima ima kumulativno negativno dejstvo.Prevencija kao ključ uspeha

Savremena medicina danas nudi napredne dijagnostičke i terapijske metode za prevazilaženje problema sa začećem. Ipak, prevencija ostaje najefikasniji put. Blagovremena informisanost, briga o opštem zdravlju i redovni preventivni pregledi čine stub očuvanja reproduktivnog zdravlja tokom čitavog života.